... Šah sam zavoleo uz svog oca, koji ga je sa prijateljima igrao danonoćno. Posmatrao sam njihove partije i sećam se da sam kao dečak vratio lovca na pravo mesto. Svi su bili začuđeni, tada sam imao pet i po godina. Sećam se i svoje prve partije u životu, koju sam odrigrao sa ocem. I dalje čuvam taj šah, jer to su vredne uspomene. Otac je otkrio moju ljubav prema šahu, ali najvažnija ličnost u mojoj karijeri je Srbu Petru, čovek koji mi je bio i roditelj, prijatelj i učitelj. On je u evropskim krugovima poznat, a imao sam sreću da me uči. Bio je u to vreme u šahovskom klubu „Goša“ i posle prve partije sa mnom rekao je mom ocu: „Napraviću šampiona od ovog klinca“. Sve što sam u šahu postigao i što o šahu znam, dugujem njemu...

... Ja želim da postanem velemajstor. to je moj dug prema mom učitelju, prema šahu, prema mojim roditeljima i prema mojoj devojci Ceci, koja me razume i podržava. Svoje dugove već vraćam jer sam 33. na brzopoteznoj listi svetske šahovske asocijacije. Ova igra mi je dala mnogo i moram joj mnogo vratiti...

... Radujem se kada prepoznam dobrog igrača, možda budućeg šampiona. Srećan sam da imam ovakve učenike, jer su uglavnom prvaci Amerike ili pojedinih država, u svojim kategorijama. Imam učenike od šest godina do srednje škole, i dobri su. Učim i jednog dečaka koji je Srbin poreklom. Prošle godien je bio prvak Ilinoisa, što je veliki uspeh. Kroz njih vidim sebe kao dečaka i sve ono što od njih može postati...

Ne priznaje remi

Smatra se da ne postoji niko na svetu ko bi kompetentno mogao reći da li je šah igra, sport, umetnost, nauka ili borba.

- Ja bih rekao da je šah sve to zajedno plus - da je šah iznad svega psihologija. Tu je početak i kraj priče. To je borba živaca, upornost i volja, pobedjuje onaj ko je jači. Ja nikada ne prihvatam remi, čak ni protiv jačeg protivnika. Kada odbijem remi, onda znam da njegovo psihološko stanje pada i ja tada uglavnom dobijam.

Izvod iz istoimenog teksta objavljenog 1. februara 2002. “Vesti”, Mila Filipović

vrh strane